Aminokiseline - svi proizvodi

Aminokiseline su osnovni gradivni elementi proteina. Dele na esencijalne, engl. EAA (triptofan, fenilalanin, lizin, treonin, metionin, kao i valin, leucin, izoleucin, engl. BCAA), poluesencijalne (histidin i arginin) i neesencijalne (glicin, alanin, serin, asparagin, asparaginska kiselina, glutamin, glutaminska kiselina, prolin, hidroksiprolin, tirozin, cistein i cistin).

Aminokiseline koje se sintetišu u organizmu nazivaju se neesencijalnim, a one koje organizam nije u mogućnosti da sintetiše su esencijalne i stoga ih je neophodno unositi putem ishrane. Biološka vrednost proteina koji se nalaze u namirnicama biljnog i životinjskog porekla procenjuje se na osnovu prisustva esencijalnih aminokiselina. Ukoliko ih sadrži sve, protein se ubraja u tzv. potpune proteine, a takvi su proteini životinjskog porekla i oni omogućavaju normalan rast i razvoj.

Osobina preparata na bazi aminokiselina je brz prelazak u krvotok, a time i kraće vreme odsustva proteinske podrške iz krvotoka nakon noćnog sna ili napornog treninga.

L-leucin, L-izoleucin, L-valin (BCAA) ubrajaju se u aminokiseline razgranatog lanca (Branched Chain Amino Acid). To su esencijalne aminokiseline i neophodno ih je unositi u organizam putem ishrane, jer imaju značajnu ulogu u izgradnji mišićnog tkiva. Čuvaju rezerve glikogena u mišićima od preteranog razlaganja za vreme intenzivnog fizičkog napora. Telo koristi BCAA kao indirektan izvor energije za mišiće pretvarajući ih u glukozu, putem glukoneogeneze u jetri.

Glutamin je najzastupljenija aminokiselina u mišićnom tkivu i plazmi ljudskog organizma. Sastavni je deo proteina, a nastaje od glutaminske kiseline, amonijaka i vitamina B-6.

Karnitin se klasifikuje u aminokiseline, iako je zapravo mnogo bliži B vitaminima po funkciji. Njegova primarna uloga je da olakša transport masnih kiselina dugih lanaca u ćelijske mitohondrije, gde se odvija proizvodnja energije, ukratko - karnitin pomaže organizmu da od unesene hrane stvori energiju.